Master gamer
07.05.2008., srijeda
Državno natjecanje iz povijesti
|
U ponedjeljak u podne nakon bjesomučnog kartanja bele sa Lulićem, Ivonom i Frajericom krenusmo Mandušić, jedan Nikola (gangster) i ja na državno u Opatiju. Kad smo tam došli vidimo hotel ima dve zvjezdide mislim si ja u sebi Tahiti rula(haha) kad sam osto zatečen. Soba je imala telku, pogled na more i dva kreveta i super kadu. Osobno mi se nije svidilo kaj je školjka preblizu vratima pa se nisam mogo raširit al nema veze. Kad smo sišli na večeru još jedno ugodno iznenađenje. Švedski stol. Fkt je večera bila super. Tak smo sve skupa imali po dva doručka, ručka i večere. Kad sam čuo da ima i bazen ostao sam paf. Pa hotel je u centru Opatije i ima tolko sadržaja a jedan Tahiti ima bolju kategorizaciju. No dobro malo o testu. Test je bio dosta težak da vam ilustriram par pitanjaca. Koje je puno ime Kaligule i koji je kralji/ica iz 11 naglašavm jedanaeste dinastije imo grobnicu u deir el bahriju ( nije hatšepust). Fkt teško. No napiso sam ga dost dobro i očekivao sam da budem među 5. Kad sam saznao da sam četvrti bio sam sretan al sam onda shvatio da mi je falio bod do trećeg. Onda sam strašno popizdio pa samo pogledo kolko imam bodova i ispadne 54/71. Nemoguće kažem u sebi i odem se žaliti i uspijem 3 boda nažicat. Jedan zadatak je imao skroz kriva rješenja pa su morali korigirati kompletnu rang listu. Ispadne na kraju da sam treći sa bodom iza drugog. Prvi je bio moj novi frend iz mioca koji me opro za bod na županijskom. A sad slušajte koji sam mogao biti. U testu sam napisao Zakoni dvanaest ploča iz 450 pr. Kr. a rješenje je Zakon(ik) dvanaest ploča. A ime na latinskom je leges decimonioum nešto. Popizdio sam. No to nije sve. Među povjesnim izvorima je bilo nešto iz Epa o Gilgamešu (dio sa Utnapištimom) i ja napišem da se radi o potopu, a rješenje je bilo o velikom potopu. Dalje napisao sam za rješenje impresso cardium a rješenje je impresso. A u udžbeniku ljepo piše impresso(cardium). Vidite sad kakvu sam nepravdu doživio. Al sam se poslije ohladio. Čak je i Mandušiću smetalo to što su tak striktni a on je inače totalna flegma. No sve u svemu bilo mi je ljepo. Upoznao sam tog tipa Karla Lugomera, jednog iz Siska i Nikolu s kojim sam bio u sobi. Bilo nam je super, kartali smo belu, zajebavali se, neki bi rekli (zabava štrebera, al nije (ili da)), Ujutro sam se zadnji dan kupao u bazenu, Mandušić nas je častio sokom prvi dan, a drugi dan smo išli u jedno mjesto gdje se mogla kušati domaća rakija (čak i maloljetni), a poslije smo nas 4 otišli na pivu. Bilo je jebeno, hrana vrhunska, malo sam zajebavo komisiju, al nmvz. E da skoro sam zaboravio bili su na otvaranju neki klinci koji su pjevali Ljepu našu, e cure iz zbora sramite se, potukli bi vas do nogu. A zadnji dan su nastupali neki idioti sa dijalogom Marka koji se zacopao u Anu i priča kak će je zvat na spoj, a prijatelj mu savjetuje kak da radi, a Marko kaže: Pribiližit ću je se s ljeve strane i primit je za desnu....(muk) ruku. To je bilo nice. I za kraj je nastupala najnetalentiranija plesna skupina od doba dinosaura. Strašno svi smo se lomili čak i profesori. Bilo je jebeno, Žao mi je kaj nisam prošo na geo (Karlo je bio prvi i na pov i na geo) al nmvz. S obzirom da sam učio 6 sati dobro sam napisao. Za natjecanja vrijedi učiti i svakome kome neki predmet ide savjetujem da se potrudi otić na državno jer je to fantastično iskustvo. Pozdrav lipi moji. Očekujem 100 kommova. |
28.04.2008., ponedjeljak
IZLET
|
U ponoć se ovaj petak našla ekipa spremna za izlet. Ta ekipa je naravno najiberfensi razred na gimanziji 1.D. Nakon dva sata pjevanja Prljavaca i Thompsona svi smo zakrmili osim mene i par kolega koji smo odlučili igrat belu. Tak smo igrali do odmorišta i onda su se svi razbodili i počela je agonija za većinu učenika - Lulićeve prerade Thompsona. Derali smo se ko budale Lula, Žiha, ja i Heć. Ja sam naime napravio 3 cda za slušanje na kojima je bilo svega: prljavaca, thompsona, novih fosila, gibbonija itd. Kad smo napokon došli u Veneciju svi smo bili uzbuđeni i nabrijani. Venecija je preejebena. Tolko stvari za vidjet je bilo al smo crkli hodajući. Ručali smo u mcdonaldsu i nažderali se ko stoke, a onda išli natrag. Rogulj je u mđevremenu kupi neke šminkerske nikeice il adidaske. Onda smo kartali opet belu pa se krenuli naći sa Žarkom (vodičem) koji nam je pričao o znamenitostima uz neumjesno upadanje tete Kaje. Onda smo krenuli natrag na brod prema mjestu zvanom Lido di Jesolo. Došli smo u neki hotel kojeg je Toni usporedio sa Komodorom Looool. Hotel je bio super sa pješčanom plažom 5 metara dalje i fantastičnim pogledom na pučinu. Ja sam bio u sobi sa Mujkanovićem i Roguljom. Prvo smo bili malo na plaži zajebavali se i te brije (pero, heć i žiha su trčali na plaži u gaćama) a onda smo uz moje žestoko protivljenje išli u disko koji je koštao 8 Eura!!! BIlo je ok, al niš posebno s gomilom Talijana koji su se ubacivali našim curama koje su puno zgodnije od Talijanki. Tam smo bili od 11 do 2 i onda se vratili u hotel gdje su neki odmah zakrmili a neki kartali belu. Rogulj nije mogo uć u sobu pa je spavo sa Perom, Delačicom, Glibićkom, Hanom i Hećom. Ne pitajte šta su oni radili tamo al mi je Pero bio veseo ujutro. HEHE. Drugi dan smo krenuli prema Padovi i taj dan je po mom mišljenju bio bolji. Grad je prejeben, manje je turista nego u Veneciji a i cijene su umjerenije. Prije nego kaj smo se trebali vratit Heć, ja, Pero, Rogulj i Lula smo se kockali. Izgubio sam 10 eura od Rogulja i 5 od Perice, ja sam već bio očajan no stigo je Heć moj spasitelj kojem sam uzeo 10 eura na ajncu i na pogađanju karata. Kad smo se vraćali bilo je prejebeno. Cijelo vrijeme smo pjevali i zajebavali se a u međuvremenu sam pobro Žihi 100 kuna koje mi on ne namjerava dati. Ma sve u svemu bilo je prejebeno, na kraju smo odrecitirali Škaricu i cvrči cvrči cvrčak na čvoru crne smrče.... Rekla je da je smo super i da ćemo i sljedeće godine ić negdje. Onda smo pjevali našem vodiču Lijepo ime Žarko, žarko Bog ga živio. Haha. On je reko da je ekipa super i da je prezadovoljan. Sljedeć godine idemo il u Gardaland il u Prag il u Budimpeštu il u Beč. Ma prvi d rules. Kladio sam se sa Roguljom da ću uspjeti ovaj tjedan bit normalan. Znam da je teško al ču dat sve od sebe. Pozdrav lipi moji. |
14.04.2008., ponedjeljak
Jedna prelijepa pjesma
|
|
12.04.2008., subota
Novosti
|
Joj kak je jučerašnjim petak bio loš dan. Prvo kad sam se usto su me leđa dost jako boljela, nokat mi na nozi cijeli puko. Na TZK sam Žihi ostavio mob na stalaži iznad vješalica i reko mu da ga uzme, a on je zaboravio uzeti. Peti sat me on pita di mu je mob, a ja ga pitam kaj ga nije uzeo, a on kaže da nije. I onda sprint s drugog kata po 10 stepenica smo preskakali da stignemo do Kršića. To je bilo peti sat, a mi smo TZK imali drugi sat. E sad se sjetim da su akani imali druge svlačionice, a cure koje su imale TZK peti sat zicer ne bi maznule mob i onda smo saznali da su muški iz 4.b tam imali TZK. I odemo mi do 4.b i oni kažu da su predali mob na porti, a na porti kažu da nisu dobili nikakav mobitel. Znači bekani lažu. Onda ja saznam da je jedan tip markiro s nastave i kad smo stisnuli ove dečke iz b oni su njemu dojavili da vrati mob jer smo tad već skužili da je to on napravio. I mobitel se misteriozno pojavi na porti, no Žiha skuži da nema memorijske kartice od 2 GB. Sad već imamo problem. Vidit ćemo kaj će biti u ponedjeljak. Bio je još jedan mrzak događaj koji me raspizdio više od svih ovih zajedno, no o njemu neću. Kad sam se vratio doma leđa su boljela (vjerojatno od treninga) no nisam obraćo pažnju na njih. I onda se ja i Žiha navečer dogovorimo da odemo u teretanu. Tam smo malo igrali stolni, Žiha je pružo otpor no na kraju sam ga dobio. Bio je fkt dobar. Nakon stolnog otišli smo lupat boksačke vreće i to je bilo zakon. I bio je na mene red. Žiha drži čvrsto vreću a ja opizdim svom snagom par puta i tako su me leđa zaboljela ko da me neko nožem zasjeko. Jedva sam došo do parka i tam se sjeo na klupu. Bol je bila strahovita. Žiha me otpratio do doma, jedva sam došo. Namazo se malo deep reliefom i malo je pomoglo. Dns me nešto manje boli, al svejedno nemrem normalno uspravno hodat. Ak se ovak nastavi idem s Radmanom na terapije. Hehe. Pozz do sljedeće subote. |
05.04.2008., subota
Dolazak cijenjenog G.W. Busha u RH
|
Kao što vidite ovih dana su naši životi bili uznemiravani dolaskom Mr. Presidenta. Iako ga mnogi ne vole bilo je super kaj nismo imali školu dugo, a nije valjalo kaj je cijeli grad bio blokiran. Dotični predsjednik je izvalio mnoge gluposti od kojih ću ja citirati one zastrašujuće: "Većina našeg uvoza dolazi iz inozemstva." "Mi stojimo uz NATO. Mi smo dio NATO-a. Mi stojimo uz Europu. Mi smo dio Europe." "Imamo najobrazovanije Amerikance na svijetu" “Svi ambiciozni ljudi moraju znati da se uspjeti može samo s uspjehom, a ne s neuspjehom.” “Za američku svemirsku agenciju NASA svemir je prvi prioritet.” Vrijeme je za ljudsku vrstu da uđe u Sunčev sustav.” “Vrlo je važno da naš narod shvati da, kada je više trgovine, onda se više trguje.” “Divna stvar u knjigama jest to što se katkad u njima mogu naći i prekrasne slike.” “Kad pažljivije proučimo stvar, vidjet ćemo da su učitelji jedina profesija koja podučava našu djecu.” “Ako ne postignemo uspjeh, u opasnosti smo od neuspjeha.” “Mislim da se svi slažemo da je prošlost prošla.” Ima ih još ali ove su kako da kažem najtužnije. A otužan je i Mesić. Frajer ne zna beknut na engleskom, a cijelo vrijeme je guro Busha. No dosta o Bushu. Svima nam ga je pun k****. Nisam vam svima reko da je neki dan kad smo se vraćali doma Rogulj, Zurak i ja, pijani vozač prijetio da će se busom zabit u stup, jer se zasro nekog frajera kojem dan prije toga nije htio otvorit vrata pa je taj frajer popizdio i prijetio mu. Taman kad su ova dvojica izašla ovaj se frajer približio vozaču, a vozač je počeo opasno krivudat i stalno je govorio da će nas sve pobit. Jasno vam je da bih ja koji sam stajao odmah naprijed do stakla bio posvuda da se frajer negdje zabio. Svi se putnici zasrali uključujući mene. Kad sam izašo bio sam weeee. Frajer je bazdio na šljivovicu (teška socijala) na 3 m. Na kraju je sve dobro što se dobro svrši. Pozdrav lipi moji do sljedećeg vikenda. |
29.03.2008., subota
Dolazak u Zagreb
|
Pozdrav, lipi moji, drago mi je kaj sam opet s vama. Ako se pitate zakaj više nisam na starom blogu odgovor je jasan. Zaboravio sam šifru i username. Fkt sam amaterčina. No nema veze. Postove ću ubuduće pisat jednom tjedno, po potrebi i češće, subotom. Da vidimo što mi se izdogađalo proteklih dana. U subotu krenuo ja put Ljubuškog, gradića u zapadnoj Hercegovini da vidim malo rodbinu i tako. Za Uskrs sve bilo fensi, ali.... već sljedeći dan show. Idem ja kod svojih prijatelja koji su od mene udaljeni 5 km, naravno pješke i dolazi auto s dvojicom pijanaca koji me pitaju da idem se njima. U autu vrište narodnjaci no ipak pristanem jerbo mi se ne da 5 km pješačiti. Krenem ja s budalama kad pijaniji od ove dvojice počne vozit posred ceste, a ja se zasro go grlica. Ja im govorim da prestanu, jbt i tip prestane a ja zahvaljujem nebesima. Frajeri me onda izbace iz auta, kao šta cendram a ja se tresem ko Banja Luka 65'. Ostatak dana se zajebavo, igrali smo rukomet (guženja) i zguzili smo jednog Filipa deset puta, guzica mu bila crvena ko chili. Savjetovao sam mu da se namaže nekom kremom našto me on počeo gađat cipelama, a ja ga stero u kurac. I tako tih pet dana prošlo u redu, sve cool, a onda dođe dan povratka-petak (9h). Saznam ja da put traje 8 sati, a moja reakcija: vrisak. Koji kurac ću radit 8 sati. Reko ja baki da mi kupi večernji, jutarnji, nacional, globus, miki maus garfield itd. Kaže baka: hahahaahahahha. A jebiga kupio bih si sam da nisam spizdio 150 kn po Internet caffeima jer tamo naravno nema Interneta. I tako ja cijelo vrijeme razmišljam i ja se sjetim da bi mogo malo odspavati. No pogađajte problem. Krmača od 170 kila (nešto slično ko ona iz geografije se izvalila preko 4 sjedala i leži sa skinutim cipelama a noge smrde ko naftna havarija. Ja pizdim, ali nema veze. Dođemo mi u restoran u Korenici oko 3 i ja gladan naruči ćevape, juhu, salatu i za kraj Schwarzwaldicu. Gleda me konobarica u čudu, mislim li ja ozbiljno, a ja kažem naravno. Onako sit uspijem zaspat u busu unatoč nogama koje su se opako ukiselile. I dođem ja u 5 ujutro dns u Lanište na stanicu i idem pješke 1 km do stana tegleći torbu. Odjednom vidim u crnom autu poznatu ćelu. Ćela me gleda iz auta a ja ubrzam korak. Ko bi drugi bio nego čika Mladen. Ovo sam stavio malo žutila da se nasmijete. I dođem ja doma i prvo kaj pitam staru je da mi da 10 kn da si kupim kolu jer me želudac opako steže. Kupim ja kolu i sjednem u obližnji park i pijem tako do 6 i uživam. Mislio sam posjetiti frenda Rogulja ali mi se učinilo da je mrvicu prerano i da me ne bi dočekao raširenih ruku. ODem ja tak doma i zaspem ko klada. |
